Богословље

Епископ Григорије: О саборности

О саборности нас учи и на њу нас позива читаво Свето Писмо. Сви значајни догађаји из живота Христовог на земљи и по Васкрсењу, били су саборни догађаји. Рођење Његово било је објављено не једном човјеку већ тројици Мудраца и сабору пастира.

Тајна наше саборности, тајна је наше боголикости. "И створи Бог човјека по Лику Своме", стоји у Књизи Постања и управо је у овој краткој реченици садржана сва дубина и величина нашег призвања као људи. Бог, Који је Света Тројица, дакле заједница Личности, створио нас је да бисмо и сами постали личности кроз заједницу са другима. Бити личност, дакле, никако не значи "бити свој", како то често истиче вријеме у коме живимо које је дубоко нагрижено болешћу званом индивидуализам. Бити личност прије свега значи бити биће заједнице, живјети живот као однос са Другим и другима, бити свјестан да ни постојање, ни идентитет, ни смисао живота не можемо црпити из самих себе већ увијек и једино из заједнице, која је видљива пројава саборности на коју смо призвани.

О крсној слави

Првохришћанска је вера, од Бога нам дана и од Светих Апостола предана, да славимо Бога и Његове Светитеље. Слављење Бога и Божјих Угодника: Анђела, Алостола, Пророка, Мученика, Светитеља. Преподобних и свих Праведника, јесте наш хришћански православни животни став којим исповедамо веру своју и прави циљ и смисао нашег људског живота овде на земљи и у вечности. Јер ко слави Бога и Божије Светитеље, тај слави истинску и вечну славу човекову у Богу Живом и Истинитом, и тај онда неће славити никакве лажне богове и пролазне и смртне људе овога света. Ко слави Бога и Божје Свеце, као праве и истините, бесмртне људе, који из овог пролазног и смртног живота Богом Живим пређоше у живот вечни и бесмртни, тај ће се и сам славом Божјом прославити и Богу и Светима уподобити, јер ће од Бога бити заједно са Светима прослављен у вечном Царству Небеском.

Опет о оставци и избору Патријарха српског

Уредништву листа "Политика" - Београд

Ваш лист је 6. новембра 2008 (стр. 8 - 9, на четири ступца) објавио текст г. Миодрага М. Петровића под насловом »Оставка« и избор патријарха. Дозволите да га прокометаришем, јер је текст понижавајући, недостојан моралног лика и телесног здравља Његове Светости Патријарха српског, а и српских епископа, којима овај самонадмени "теолог" и "канониста" и иначе чита лекције сличним памфлетима (ширећи их и по разним анонимним сајтовима).

Епископ далматински Фотије: СВЕТО ПИСМО И МИСИЈА ЦРКВЕ

Своје кратко излагање о Светом Писму почео бих речима великог учитеља Цркве, светог Јована Златоуста, великог и духоносног тумача Светог Писма, који је у својим делима протумачио скоро све књиге како Старог тако и Новог Завета. Он каже: «Свето Писмо је пут и ко са њега сиђе - лута». А на другом месту каже, продубљујући и проширујући претходну тврдњу: «Богаташ (Лк. 16,19) је пророчке књиге и закон Божији сматрао за бајке и празнословље, но када је сишао у ад све је схватио». Ове наведене тврдње светог Златоуста говоре да је за верујуће хришћане у Светом Писму откривен пут спасења, јер нас Закон и пророци Старог Завета, као и новозаветно Јеванђеље приводе Оваплоћеној Речи и Логосу Божијем Исусу Христу (Јн. 1,1). Са друге стране, пример безумног богаташа (Лк. 16,19) јасно показује да није довољно спољашње познавање науке Светог Писма, јер то само по себи не спасава. Свето Писмо спасава само оне који слушају Реч Божију и држе је (Лк. 11, 28).